Zdravlje žene i pušenje

Važno upozorenje: Ukoliko ste osoba ženskog pola nemojte pušiti cigarete

Svi smo čuli upozorenja o štetnim efektima pušenja po zdravlje – pušenje izaziva rak, povećava rizik za nastanak srčanih oboljenja, povezano je sa nastankom mnogih zdravstvenih problema itd. Tužna činjenica je da 23 miliona žena u SAD puši . Nasuprot ovim upozorenjima stoji istina da je pušenje kao faktor rizika po zdravlje moguće sprečiti. I pored toga i dalje 140.000 žena svake godine umre zbog pušenja cigareta, a najveći procenat, 27% se nalazi u dobnoj grupi 25 do 40 godina.
Žena pate od istih posledica pušenja kao i muškarci: razne vrste malignih oboljenja , kardiovaskularnih oboljenja, oboljenja respiratornih puteva, ali pored toga, žene imaju i posebne rizike po zdrvlje vezane za pušenje cigareta.

Oralna kontraceptivna sredstva i pušenje

Žene koje puše i koriste oralna kontraceptivna sredstva na većem su riziku da obole od srčanih oboljenja kao što je zgrušavanje krvi, infarkt srca i šlog. Ovaj rizik se povećava sa godinama starosti tako da žene preko 35 godina koje puše ne bi smele da koriste oralna kontraceptivna sredstva.

IVANČIĆ I SINOVI – TABEX

Trudnoća i pušenje

Ukoliko trudnica puši plod koji se razvija u njenom telu izložen je takođe štetnim efektima duvanskog dima. Krvni sudovi majke povezani su preko posteljice (placenta) sa krvnim sudovima ploda. Ukoliko trudnica puši postoji veliki rizik da dođe do preveremenog porođaja, rođenja deteta sa manjom telesnom težinom, pobačaja, intrauterine smrti ploda, urođenih anomalija.

Kada majka udahne duvanski dim,  štetni sajstojci kojih ima preko 4000, preko organa za disanje prelaze u krv majke, ali i u krv ploda. Ove toksične hemijske supstance iz duvanskog dima su  ozbiljan rizik za nerođeno dete ali i za majku.

Od svih štetnih hemijskih supstanci iz duvanskog dima za dva bioprodukta se pouzdano zna da ometaju razvoj ploda. To su ugljen monoksid i nikotin.

Ugljen monoksid je smrtonosni gas koji se četiri puta brže vezuje za crvena krvna zrnca i samim tim smanjuje mogućnost vezivanja kiseonika. Kao posledica toga smanjena je koncentracija kiseonika u krvi majke. Istovremeno se smanjuje i koncentracija kiseonika u krvi još nerođenog deteta. Ovaj nedostatak kiseonika usporava rast ploda i dete se rađa sa smanjenom telesnom težinom.

Nikotin, veoma jaka droga,  izaziva blagi i kratkotrajni osećaj zadovoljstva kod pušača ali i jaku zavisnost. Nikotin lako prelazi kroz placentu i ponekad je njegova koncentracija u krvi ploda veća nego u krvi majke.  Nikotin takođe može da se nađe i u plodovoj vodi ali i u majčinom mleku. U jednom istraživaju je pokazano da nikotin iz majčinog mleka remeti san deteta i smanjuje izlučivanje  mokraće za jednu trećinu.

Pušenje izaziva sužavanje krvnih sudova. Samo jedna cigareta može da izazove suženje krvnih sudova u trajanju od 90 minuta. Pokazano je da pušenje u trajanju od 10 minuta smanjuje koncentraciju kiseonika u telu u trajanju od jednog sata. Iz toga proizlazi da je pušač koji puši jednu paklu dnevno u stalnom deficitu kiseonika tj. hipoksiji.

Specifični efekti pušenja u trudnoći

Stručnjaci kažu da kada bi sve trudnice prestale da puše broj mrtvorođene dece bi se smanjio za 11%, a smrt odojčadi za 5%.

Mala telesna težina na rođenju

Bebe majki koje su pušile u trudnoći češće se rađaju sa manjom telesnom težinom u odnosu na nepušače. Duvanski dim dovodi do sužavanja krvnih sudova tako da je i ishrana ploda smanjena.

Komplikacije u trudnoći

Dva puta je veći rizik da dođe do odlepljivanja placente i pojave placente previje ( neodgovarajući položaj placente). Ovakva stanja mogu da dovedu do obilnog krvarenja u toku porođaja što povećava rizik od smrti i majke i bebe.

Urođene mane

Deca majki koje su pušile u trudnoći imaju veći rizik da se rode sa anomalijama kao što je defekt srčane pregrade. Ispitivanja su pokazala da se ovaj rizik povećava sa većim brojem popušenih cigareta dnevno.

Sindrom iznenadne smrti novorođenčeta 

 Pušenje u trudnoći je najjači faktor rizika za nastanak iznenadne smrti novorođenčeta. Bebe pušača tri puta češće mogu da umru zbog ovog sindroma nego bebe majki koje nisu pušači.

Poremećaji u razvoju deteta

Nedostatak koncentracije i hiper reaktivnost deteta nastaju kao posledica štetnog efekta pušenja u toku trudnoće. Postoji povezanost i sa drugim poremećajima u razvoju uključujući i mentalnu retardiranost.

Upoznavanje sa stvarnim štetnim efektima pušenja je veoma jak motiv da pušač odluči da prestane.  Sama činjenica da štetne posledice ne trpi samo pušač već i cela porodica kao pasivni pušači je dodatni motiv. Doneti odluku ponekad je teško. Potreban je jak motiv, podrška  ali i lekovi koji će pomoći pušaču da istraje u svojoj odluci, ali će takođe smanjiti intenzitet apstinencijalnih simptoma koji mogu da se jave po prestanku pušenja.

Trudnice koje prestanu da puše smanjiće rizik od pobačaja, iznenadne smrti novorođene bebe, i male težine bebe na rođenju. Beba će biti rođena bez nikotina u krvi i neće biti na riziku da kasnije u životu oboli od hroničnih oboljenja kao što je astma ili kao što su poremećaji u razvoju.

Trudnoća je jak motiv da žena prestane da puši. međutim vrlo često posle porođaja mlada majka ponovo se vraća cigareti.

Zašto mlade majke počinju ponovo da puše posle porođaja?

Najčešće su to mlade žene koje su pripadale grupi teških pušača (30 i više cigareta dnevno) pre trudnoće ili žene koje su prestale da puše tek u poslednjem trimestru trudnođe. One koje su definitivno prestale su uglavnom bile umereni ili povremeni pušači, udate, mlade i obrazovane.  Jedno istraživanje je pokazalo da su postojala tri razloga zbog kojih se trudnice posle porođaja vraćaju cigareti: trudnoća je bila jedini razlog da prestanu, posle porođaja se dogodilo nešto specifično sto je bilo vrlo stresogeno za njih i bilo razlog da se ponovo vrate cigareti, uticaj društva na njihovu naviku pušenja. Kod onih koje su ponovo počele da puše postojala je poveznost između zdravstvebih problema, stresnih situacija, činjenice da više nisu trudne, uticaja društva, i visoko rizičnih situacija.

Ženama čiji su muževi pušili bilo je mnogo teže da prestanu i lakše da se vrate cigareti.

Većina trudnica želi da ostane nepušač u toku trudnoće. Programi koji podupiru ovakvu odluku pre svega štite zdravlje još nerođene bebe ali i trudnice. Zato i treba stimulisati trudnice da prekinu pušenje u toku trudnoće.

Takvi programi treba da budu deo rutinske zdravstvene zaštite trudnice i treba da započnu što pre je moguće i da traju dovoljno dugo, od početka trudnoće kroz trudnoću, posle porođaja i za vreme dojenja. Takođe treba razvijati programe koji će sprečiti vraćanje cigareti posle porođaja. Pokazalo se da su najefikasniji programi koji obuhvataju oba roditelja ali i druge koji žive u istom domaćinstvu, bliske prijatelje, one koji će podržavati , kao i stvaranje uslova za donošenje konkretnih planova za period posle porođaja.  Treba uvek skrenuti pažnju na moguće izazove.